Prvo kupanje

Tih, nekih davnih godina moga detinjstva, dok je sve nekako bilo normalnije, i po redu,prolece je stizalo vec negde pocetkom Marta. Dani bi postajali duzi i topliji. Sneg bi poceo da se topi prvo na juznijim stranama, pa bi naglo ogolilo prvo Okruglo brdo, pa za njim Popovo, i Gacica basta. One japadnije strane bi jos danima prkosile suncu, pa bi se sneg jos danima zadrzavao pod Kikom, a posebno u Garnici i stranama oko crkvenog potoka. U skolu smo i dalje dolazili u cizmama, krimikama, debelim pantalonama i dugackim flanelskim gacama, dugim i kratkim kaputima, pletenim rukavicama sa jednim prstom. Na povratku kuci, vec bi se slika menjala, pa bi ohrabreni prvim proletnjim suncem, oni hrabriji skidali kapute, i debele dzempere, zasukivali rukave i razdrljvali flanelske kosulje. Poneki, oni malo drcniji, skidali bi se i u majice, vise da se pokazu pred devojcima, nego sto im je bila potreba. Upravo u toj nekoj zelji za dokazivanjem,prvo kupanje u Jadru je bio podvig, koji bi se zatim dugo prepricavao , ne samo u skolskom dvoristu nego i sirom varosi. Vesti o prvom kupanju, pocele bi zapravo stizati vec sa prvim lepim danom u Martu. Godinama su se prvim kupanjem hvalili daci iz zaseoka Miljkovici, posebno moj drugar Voja "Sirovina", ali se ne secam da je iko od njih poneo oreol prvog kupaca iz vise razloga. Kupanje je morala potvrditi "sudijska ekipa" koja bi utvrdila tacno vreme i mesto dogadjaja i da li su postovani svi propisi i pravila. Naime pod kupanjem se podrazumevalo ne samo buckanje i trk napolje, vec je kupac morao najmanje isplivati sa jedne obale na drugu. Posto je Voja bio sklon pravljenju "od muve magarca" a uzgred imao i veliki uticaj na "sudijsku" ekipu koju su obicno sacinjavali njegov brat Vlado, Duja "Kecalo" i "Buro", a kako se pouzdano zna da nije znao da pliva, njegova bi objava bila smatrana nepouzdanom i nije ulazila na listu prvih kupaca. Petoga Marta 1971, prvi smo se u Osecini okupali ja, i moj pokojni komsija Rade "Dzurla" Sve je vec pripremano puno ranije, pa se na taj dan, posle skole, na kraju tada Zeleznicke ulice, na kolskom prelazu preko Jadra, zvanom "Gde zene peru ves" okupilo povece dreustvo. Sudijsku ekipu Sacinjavali su Branko"Pulanjac", Rade "Beduin" i Vlada"Cela". Od odraslih, komisiji je kao cetvrti clan pridodat autoprevoznik Jovan "June", koji je tog momenta na matici nesto nize prao kamion. Naravno imali smo i nesto publike. Moj brat Dusan, Rade "Trica", Mosa"Fap" i Zoran"Kupusar", sedeli su na sliperima iza zadruznog magacina i cekali kad ce predstava da pocne. Ja i "Dzurla"smo se prvo vreme "kalili" posipajuci se ko "zar" hladnom vodom po grudima i vratu. Kanili , smo se vec nekoliko minuta pa, je publika postala nervozna i zahtevala da pristupimo izvrsenju zadatka. Na tri-cetri smo se bacili u vir i brze bolje isplivali na drugu stranu, sto je komisija potvrdila ispravnim. Voda je bila kao"devet ledova', kao "led ledeni", kao "ziska". pa smo se plavi "ko civit" tresli od zime, dok smo se oblacili na naslaganim sliperima. Naravno isto vece u bioskopu u domu kulture, vise se pricalo o nama, nego kako ce Brus Lee pomlatiti bandu koja mu je otela devojku. Imao je nazalost ovaj dogadjaj i svoju tamnu stranu medalje. Ja sam se treci dan po kupanju razbolio, i odlezao dve nedelje u krevetu, dok "Dzurlu" njegova majka, tetka Lela, "ubila" od batina , kada je cula sta se tog dana desavalo na Jadru "Gde zene peru ves" . Danas, puno se toga promenulo. Zeleznicka ulica je postala ulica Cara Lazara, od Jadra je ostao samo smrdljivi trag, nema vise Rada "Dzurle", a deca cekaju kada ce Perisic i "Sisoje" pustiti vodu u bazen da pocnu sezonu kupanja. A i prolece kasni.