Brica

Odem prošle Subote, kao i obično, jednom mesečno do berbera, kratko podšišivanje i brijanje. Moj sadašnji berber majstor Toni, žustri mali Kalabreze, sa juga Italije, čudnovata mešavina italijanske, i krvi onih silnih došljaka sa severa Afrike, Albanije i Grčkih ostrva. Nizak rastom štucovani brčića, obavezan briljantin u kosi. Igrac na prvu, žustrih pokreta, preterano brbljivkao i svi Italijani. Na televizuji fudbalska utakmica, juznjacki derbi , Palermo - Kaljari. Malo, pa malo, ostavi poso, istrči do pola radnje. Šutira i levom i desnom, opasno maše makazama oko moje glava. Psuje sočno na oba jezika. Poredim ga često sa starim Osečanskim majstorima.Kad se na trenutak smiri, kad lopta završi iza gola i prestane ono opasno zamahivanje oko moje glave,ja se za trenutak vratim onim vremenima kad su u Osečini bili Moša brica, berberin Makartur imajstor za sve vrste podšišivanja i ženskih ondulacija i trajnih, majstor Pišta Tumbas. U ono vremedokle moje sećanje doseže, a to su sredina šezdesetih u Osečini su kako sam pomenuo bili jedan brica,jedan berberin, i majstor Pišta. Sva trojica su u stvari bili majstori svog zanata, ali se od kako se sećam uvek govorilo-Idem kod Moše brice. Ili-Bio sam kod berberina Makija, ili opet -Imam zakazano u pet za trajnu kod majstor Pište. Moša i Maki su u to vreme radili u Jančića lokalu preko puta opštine, a majstor Pišta u svojoj sopstvenoj kući i radnji u Maršala Tita. Ova prva dvojica su bilipravi obrazac berberske branše. Makartur , visok malo pogrbljen, briljantin u kosi, muštikla od slonove kosti u dugim prstima. Boem i kartaroš, uvek prepun malo doteranih priča sa silnih lumperajki po Šapcu i okolini. Nije nikada imao odredjeno radno vreme, pa ako ti je bila žurbamorao si otići do "Centra" da ga potražiš. Bio bi srećan ako je to bila prva jutarnja kafa i vinjačić kojim je majstor dolazio sebi posle neprespavane noći. Obično bi te tada poslao da sediš u radnji sa jos nekim srećnikom kao što si i ti sa obrazlozenjem -Sad ću ja za pet minuta. Pa ako se ne pojavi za pet minuta, onda je sigurno naišao neko i naručio jos jedno pice. E tad bi Maki poslao Gorana Dišinog koji je obicno zvrjao pred očevom radnjom, da kaze mušteriji da ima neodložnih poslova i da dodje predveče. Koliko puta sam ga samo cekao da dremne minutu, na otomanu iza paravana. Moša je koliko se sećam prvo bio Makijev šegrt, pa onda partner, dok se na kraju nije osamostalio i preselio radnju u svoju kuću, u donju malu preko puta Autobuske stanice. Sušta suprotnost svome kolegi po zanatu. Naliči ovom mom Toniju. Strasan dribler, opasan i u šesnestercu i u polju. Sposoban da "zabije" kao nekad Stanko Cokula, iz svake pozicije. Moj prvi susret sa bricom ostao mi je veoma dobro u sećanju. Krajem tih šezdesetih Jony Wajsmuler i filmovi o Tarzanu su bili pravi hit širom sveta. Tako je i frizura koju je Jony nosio postala popularna, i veoma moderna u to vreme. Takozvanu Tarzanku već je nosilo nekoliko momaka u varoši, Manda, Cane Spuric, Dujanac. Kada je majstor Moša upitao - Beli,kako cemo,bez razmišljanja sam odgovorio -Tarzanku. U pocetku nisam shvatio smeškanje i nakašljavanje majstora brice i mog oca koji je kao nezainteresovan čitao novine na klupi u ćošku.Tek kada je brica sa prednje strane "dvojkom" prešao odpozadi i potrao uzbrdo, shvatio sam da sam nasamaren.Oteo sam se ispod mašinice,i onako sa sve peškirom oko vrata, do pola ošišane glave,kroz Makevijino dvoriste utekao kući i presedio celo popodne na tavanu letnje kuhinje,odbijajući sve babine molbe i vruće uštipke ,koje sam tako voleo.Tada gore u polu tami tavana sam se zakleo da me nikad više neće šišati Moša brica.Na jedvite jade sam pristao kasnije kad se majka pojavila sa prutom,da sidjem i da me deda Miloje odvede kod svog "ispisnika" Piste Tumbasa na doterivanje.Kada sam pretpršlog leta ,posle skoro dvadeset godina ponovo seo na stolicu pred majstorom"Grgecom" prvo me onako seretski ,preko upola ispušene "Morave" upita -Beli,oćemo li Tarzanku! Ta njegova radnja,u koju sam sada ušao otpozadi kroz kuhinju,jer je zvanično majstor u penziji a radnja zatvorena, kada bi mogla da priča,sastavila bi verovatno jedno sabrano delo, jedno bar deset tomova, tries kila papira sigurno.Najzivlje bi bilo subotom,kad radni svet smogne vremena da dodje na šišanje i brijanje. Pored povremenih musterija,od stalnog iventara tu bi skoro uvek bili Dragan Klonfer Miloje Božin, Miša Putar i Gvozden Žicar. Sama takva atmosfera, dubke pun stadion , davao bi tada podstreka majstoru da šutira iz sve snage, inspiraciju da oštro nabacuje u šesnest,i u isto vreme žestoko nabija pod prečku. Iz pristojnosti u duznog postovanja prema ziteljima varosi a nebi dublje ulazio u taktiku i strategiju koja se ovde cesto razvijala. Iz velikog sadržaja svakodnevnih nadmetanja klizećih startova i driblinga ipak sam izdvojio jedan dogadjaj,koji će vam u najkraćim crtama opisati o kakvim se to igračima upravo radi. Elem, jedne tako subote, dok je piljevara pevala u ćošku skupilo se gore pomenuto društvo posle prve jutarnje kafe da malo razbistri politiku. Jos je to bilo zagrevanje, onako na suvo bez lopte. Dok je majstor motrio na mušteriju,Beljicu Lujinog,koji se svako malo vrpoljio i gicao na stolici,i dok je Milojica listao dnevne novine od predhodnog dana, a Klonfer i Zicar komentarisali jednu mladicu sto prodje"Gole guzice",od nocnog dezurstva umorni Misa Putar zadrema na otomanu-klupi koji se nalazio na samom izlogu radnje.Samo što putar učvsti san onako naledjuške sa prekrstenim rukama na stomaku,zaceri se majstor ne okrecuci se ,onako na ogledalo,pa ostavi Beljicu onako napola,pa otrca u kujnu u koju se ulazilo pravo iz radnje. Vrati se u sekundi sa zapaljenom svecom voštanicom,pa je umesti vise putareve glave.Pozva ostale da se skupe kao oko odra u velikoj tuzi. Neprodje malo kad eto ti putem Mire Milijanove.Kad ugleda ovaj tužni skup,poče se krstiti,pa zakuka-Milijane ajde,evo umro Miša Putar.Od Mirine kuknjave trze se putar,pa kad shvati o cemu se radi skoči za papučama koje je ostavio pod klupom. Radnja osta prazna u sekundi. Samo je Beljica Lujin do pola ošišan klatio nogama na stolici. Potraja rat sa ožalošćenim prijatelkima jednu nedelju pa se posle izmiriše kao i ko zna koji put do tada. I evo sad kad gledam ovog mog Tonija i poredim ga sa Mošom Bricom,nepristrasno zakljucujem da je majstor ipak majstorčina za njega,pravi internacional,iskusni napadac koji opasno uvaljuje kratke djonove. Majstor Pista Tumbas kako rekoh i frizer za dame bio je susta suprotnost ove dvojice. Mirni i tihi majstor Tumbas je svoje najvece utakmice igrao protiv mog dede Miloja na partiji domina u sah-sali doma kulture,svako vece uz ratluk i kiselu vodu.Od ove trojice musketara jos uvek svoju bitku makazama i masinicama bije majstor Mosa Brica.Nadam se da zbog ove moje price nece imati problema sa poreskim vlastima.