- Заштита пчелињих друштава биљним препаратима, затим рад са ДБ
кошницом, као и органско пчеларење прве су три обрађане теме из
овогодишњег програма едукације чланова Пчеларског удружења Пера
Јовановић-Комирићанац из Осечине. Предавање је одржано прошле недеље у
сали Скупштине општине, а било је добро посећено од стране овдашњих
пчелара.
ПОСЛЕ ПРОШЛЕ ОСРЕДЊЕ ГОДИНЕ ИЗ ОПШТИНЕ СТИЖЕ НАЈАВА БОЉИХ ДАНА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
Упркос минималним количинама падавина у другој половини прошле године приноси пољопривредних газдинстава у западној Подгорини због поодмаклих фаза у развоју гајених култура нису били значајније умањени. Изузетак су једногодишњи усеви где је било кашњења у сетви. Стрна жита, која се из године у годину сеју на све мањим површинама, завршила су вегетацију пре сувог периода, тако да су приноси и квалитет зрна били добри – од три до шест тона по хектару.
ВОЋАРИ ИЗ ЗАПАДНЕ ПОДГОРИНЕ, УЗ ПОМОЋ ОПШТИНЕ, ПРОШИРУЈУ ЗАСАДЕ
Западноподгорски шљивик од преко 3.000 хектара и укупно око милион
садница разних сорти шљива, од којих су најзаступљеније америчка стенлеј
и аутохтона маџарка или пожегача, а нешто мање чачанске и друге сорте,
од наредног пролећа прошириће се за још 65 хектара. Настављајући лане
започето успешно субвенционисање ове врсте воћарске производње, када је
по принципу „пола општина-пола воћари” набављено 19.000 садница за нових
50 хектара, сада је на исти начин под веома повољним условима
обезбеђено 26.640 садница стенлеја и чачанских родне, лепотице и ране.
ПЧЕЛАРИ ОСЕЧИНЕ ПРОТИВ ПРОЈЕКТА „МЕД СА СОКОЛСКИХ ПЛАНИНА”
За разлику од колега из Пецке и околине чланови Удружења „Пера Јовановић
– Комирићанац” из Осечине су против развијања пројекта „Мед са
Соколских планина”, у чијој изради поред осечанске учествују и општине
Крупањ и Љубовија. О томе се, после текста у медијима, огласио Драган
Крсмановић, председник пчелара Осечине.
ницом, као и органско пчеларење прве су три обрађане теме из
овогодишњег програма едукације чланова Пчеларског удружења Пера
Јовановић-Комирићанац из Осечине. Предавање је одржано прошле недеље у
сали Скупштине општине, а било је добро посећено од стране овдашњих
пчелара.
е приноси пољопривредних газдинстава у западној Подгорини због поодмаклих фаза у развоју гајених култура нису били значајније умањени. Изузетак су једногодишњи усеви где је било кашњења у сетви. Стрна жита, која се из године у годину сеју на све мањим површинама, завршила су вегетацију пре сувог периода, тако да су приноси и квалитет зрна били добри – од три до шест тона по хектару.
садница разних сорти шљива, од којих су најзаступљеније америчка стенлеј
и аутохтона маџарка или пожегача, а нешто мање чачанске и друге сорте,
од наредног пролећа прошириће се за још 65 хектара. Настављајући лане
започето успешно субвенционисање ове врсте воћарске производње, када је
по принципу „пола општина-пола воћари” набављено 19.000 садница за нових
50 хектара, сада је на исти начин под веома повољним условима
обезбеђено 26.640 садница стенлеја и чачанских родне, лепотице и ране.