Друго насеље градског типа у општини Осечина је варошица Пецка са око 500 житеља, која је уједно и центар пет околних брдско планинских села - Гуњаци, Скадар, Царина, Драгодол и Коњиц.
Највећи део привредног (и пољопривредног) живота везан је за добро организовану и једну од ретких успешних задруга –ЗЗ ''Пецка'', која има и своју хладњачу.
Пецка има и богату традицију у здравству, коју су почели да граде покојни др Херберт Краус и др Цветко Томић, а наставио, сада такође пок прим. др Добросав Ивковић са бројном екипом лекара, стоматолога и здравствених радника у овдашњем дому здравља.
Има и дом културе, доста кафана и продавница, фудбалски клуб – најстарији спортски колектив у општини Осечина – који постоји више од осам деценија. 
Најатрактивнији културно-историјски споменици и тиристичке дестинације:
Римски мост на реци Љубовиђи и кањон ове реке која представља границу између општина Осечина и Љубовија.
Висораван Рожањ (971 м н в), на тромеђи општина Љубовија, Крупањ и Осечина, са специфичном ружом ветрова, у близини древног Соко-града, једног од последњих турских упоришта и манастира посвећеног Владики Николају, познат по свом благотворном дејству код рехабилитације обелелих од кардиоваскуларних обељења и болести дисајних органа.
Превој Прослоп, висораван Тисовик са планинским ловачким домом, испод кога се налазе напуштена окна некадашњег рудника олова.
Црква брвнара у Скадру из 17. века са две изузетно вредне иконе.
Црква у Пецкој, у чијој порти је спомен костурница и споменик рањеницима и тифусарима, српским војницима и цивилима који су подлегли ранама или последицама болести 1914/15, као и гроб Владислава Рибникара, оснивача ''Политике''.Неиспитане неиспитане количине руде олова постоје на Тисовику. У тамошњем руднику раније je вршена експлоатација за потребе Косовске Митровице, све до пред почетак Другог светског рата.