Општина Осечина налази се у западној Србији. Простире се дуж леве и десне стране магистралног пута Ваљево – Лозница и железничке пруге (у изградњи) на истој релацији, односно лево и десно од обала горњег и средњег тока Јадра и његових плаховитих притока преко мањих плодних долина и живописних воћарских или шумама обраслих брдско-планинских предела све до подножја, обронака или врхова околних планина (Цер, Медведник, Соколске).
Воћарство, пре свега производња шљива, малина и купина, главна је карактеристика овог краја, који се поноси и бројним културно-историјским добрима од којих су најзначајнији: Тешманов конак у Баставу, црква - брвнара у Скадру, Римски мост на реци Љубовиђи и стара црква у Осечини.
Са севера Осечина се граничи са општином Коцељева, на истоку са општином Ваљево, јужним делом са општином Љубовија, а са западне стране са општинама Крупањ и Лозница.
На северозападу општинска граница полази испод обронака историјског Цера, од ушћа Коњушице у Јадар и иде преко брдовитих предела до шумовитог виса Влашић, којем недостаје само неколико десетина метара надморске висине да би имао статус планине. Одатле се спушта ка изворишту реке Тамнаве у Горњем Црниљеву.Источна међа вијуга потоцима, који као и сви други водотоци у овом крају често, нарочито с пролећа, знају да набујају, помахнитају, изађу из својих корита и поплаве све пред собом. Наставља уским сокацима, валовитим брежуљцима ваљевске Подгорине богатим разним врстама воћа, онда њивама, листопадним шумама и пашњацима, све до горопадног Медведника. Са падина ове планине креће јужна граница општине и кривуда по обронцима или се провлачи венцем Соколских планина, дижући се ка древном Соко – граду, последњем турском упоришту у овом делу Србије, као и према висоравни Рожањ, једном од највећих узвишења у овом крају ( 971 метар надморске висине ) на тромеђи општина Љубовија, Крупањ и Осечина, где још увек има делова нетакнуте природе.
Из овог планинског подручја западна општинска граница спушта се у питомије пределе Рађевине и стиже до плодне равнице у јадарској долини код ушћа хировите Коњушице у највећу десну притоку Дрине, у несумњиво најбогатији део читавог овог краја.
Центар и седиште општине - градић Осечина са око 3.500 становника – налази се на 32. километру северозападно од Ваљева према Лозници, одн
осно ма 130. километру југозападно од Београда ка североисточном делу Републике Српске, то јест БиХ, на надморској висини од 210 метара. Географске координате су: 44 степена, 22 минута и 30 секунди северне географске ширине, односно 19 степени, 36 минута и 47 секунди источне географске дужине.
Друго насеље градског типа је варошица Пецка са око 500 житеља.
Остало становништво живи у 18 села. Највећа и најбројнија су: Гуњаци, Лопатањ, Село Осечина и Комирић. Затим: Скадар, Царина, Драгодол, Драгијевица, Белотић, Плужац, Бастав, Остружањ и Горње Црниљево. Најмања су: Коњиц, Сирдија, Братачић, Туђин и Коњуша.
Мрежа магистралних, регионалних, локалних и некатегорисаних путева на територији општине Осечина укупно износи преко 700 километара.
САОБРАЋАЈНИЦЕ, ПОВРШИНА, СТАНОВНИШТВО
Најважнија саобраћајница је магистрални пут Ваљево - Лозница, који кроз општину Осечина пролази у дужини од око 20 километара, затим регионални пут од Коцељеве преко Доњег Црниљева, Влашића, Осечине, Пецке и Прослопа до Љубовије ( 30 километара на територији општине Осечина ), као и деонице од Ваљева за Пецку преко Причевића и Иве, односно од Осечине до Ваљевске Каменице преко Плавања. Општина Осечинапростире се на површиниод 319 километара квадратних и поред плодних речних долина, 
обрадивог земљишта, воћњака и листопаднихшума на живописном, брдовитом подручју, захвата на јужној и југозападној страни планинске пашњаке, неприступачне камените голети и четинарске шуме
На основу података са последњег редовног пописа (2002.године), општина Осечина има 15.109 становника.Насељеност је 47 житеља на један километар квадратни.
По националности и вероисповести грађани ове општине су у високом проценту - преко 99 одсто – Срби – хришћани - православци.
